Danas, wow, danas.
Danas je bio najnevjerovatniji dan od kada sam došla u Ameriku.
Jutros smo ustali, poprilično rano, najranije do sada. Ali, istina je da, što ranije ustanemo, više vremena imamo, i dan će nam biti zabavniji i interesantniji.
Prvo, otišli smo da se prijavimo za ,,BIG ZIP”.
,,Big zip”- veliki zip line (dug 950m, na visini od 50m, spuštanje brzinom od 80-90km/h), jedna od glavnih aktivnosti u rezervatu, KRALJ svih aktivnosti.
Morali smo da čekamo 2 sata do spuštanja, tako da smo moji drugari i ja odlučili da posjetimo neke druge aktivnosti do tada.
Zabavna stvar je, što smo nas 4 išli zajedno, kao grupa, i svi smo bili iz različitih država (Bosna, Srbija, Makedonija i Crna Gora).
To je bila jako dobra stvar, jer je svako od nas imao priliku da sazna nešto novo o svakome. Sviđa mi se to.
  
Otišli smo u Global Dvelopment Village – Selo Globalnog Razvoja.
Global Development Village je mjesto koje je stvarno vrijedilo posjetiti i obići većinu štandova.
Bilo je mnogo zanimljivih aktivnosti, gdje smo naučili nešto novo o društvu u kom živimo, o pravim problemima koje u njemu imamo, i o nekim kompanijama i projektima koji nam mogu pomoći da kao izviđači utičemo i promijenimo nešto.
Takođe, mogli smo da naučimo nešto novo o Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih Nacija (SDG), jednom jako velikom projektu u koji izviđači trebaju i ulažu svu svoju energiju i ideje kako bi napravili GLOBALNU PROMJENU.
Kada smo završili nekoliko aktivnosti, kao što su aktivnosti na štandu WWF-a i štandu HEFORSHE, popeli smo se na početnu stanicu kralja zip line-ova, BIG ZIP-a!
Bilo je to nevjerovatno iskustvo. Uopšte nije bilo toliko strašno. Zbog toga što nas je pogled odozgo toliko očarao da nismo mogli da razmišljamo niočemu drugom sem o želji da budemo ptice i gledamo ovo svakoga dana.
Nakon zip line-a, otišli smo na Brownsea Island. Da, ostrvo Brownsea u Americi. Pa, barem rekonstrukcija istog.
Bilo je pravo zadovoljstvo vidjeti kakve je to aktivnosti glavni izviđač svijeta Robert spremao za svoje izviđače.
Naučila sam kako da koristim štap u borbi, čak smo uvježbali da to radimo veeoma brzo, i kada bismo vježbali svaki dan, sigurna sam da bismo postali pravi štapoborci.
Tako da, hvala Vam, Roberte Badene Powelle za Vašu kreativnost, dobre ideje, želje, i hvala Vam za osnivanje ovog izvanrednog pokreta.
Hvala Vam, Chief, u ime svih mojih izviđačkih prijatelja.
Nakon svega toga, uhvatili smo malo vremena da ,,iskuliramo” prije povratka u kamp. Imali smo priliku da čujemo Prvi Jamboree Bend. Mnooooogooo su dobri. I nadam se da ću i ja u budućnosti imati priliku da sviram u istom.
Da li ste vi takođe već imali svoj ,,NAJBOLJI DAN”?
Ili je, u vašem slučaju, svaki dan najbolji?
Čujemo se uskoroo,
                            xoxo,
                    Milica
Print This Post Print This Post